Srpski književni glasnik

БЕЛЕШКЕ.

6057

Ванбрачно дете п убрзо сироче, остављен је био ол. најранијих дана туђем милосрђу, беди, и крвавој зарати хлеба и склоништа. Доцнији живот: тешки п мало илаћени коректореки рад у штампарији, хладна мансарда кал је и тог срећног склоништа пмао, најчешће без хлеба и крова, са здрављем које му је, разуме се. у таквој кариерп могло оставити последње часове само болничкој постељи; и. у тој певољи једно нежно, илеменито и осегљиво срце, које је у глали п сушици имало крви за песму пи парпегу барикаду.

Сент-Ђев му је посветио један спмиатичан. есеј. „Моро је песник, песник ерцем, песник уображењем, песниг стилом: алп код њега ништа од евега тог, кад је умро. није још било потпуно израђено ни довршено“... Од имитација Сент-Бев у Моро-у налази Шенијерове јамбе, Бартелемијеву сатиру, и Беранжерову песму. „Моро. је ипак свој, врло природан, отворен, искрен, врло поетски; пма драме, веселости, несташности, гдегде одвећ слободне. али тако живе и лаке да му се не замера.“ — Оспм стихова (Те Муозоће; Po stes Шуегхзек) оставио је пет поетских приповедака, од којих смо у овом броју донели Храстову име.

Нобелова награда. — У Штокхоаму, 1) децембра по новом, било је дељење Нобелове награде, у суми од 200.00) динара. Академија Наука одредила је награду из физике холандским професорима, Д-р Хенлрику Антону .lopenuy. у Лејду, и Д-р Пјетеру Земану, у Амстердаму, за њихове радове о односима између оптичких појава п електричних u магнетичних појава. Награлу из медицпне добио је Dr. Роланд Рос, професор тропске медицине у. Ливерпулу, за своја истраживања о барској грозници. Награду за рал на општем миру добио је професор петроградског университета Мартенс, који је био руски делегат па конференцији у Хагу 1899. Награда из хемије досуђена. је локтору Фишеру, професору университета у Берлину, за његове синтетичне радове о шећеру. Што се тиче награле из књижевности, шведска академија. била је решила да се награда може досудити не само књижевницима у ужем смислу речи но и филозофима пи ипсторицима,“ чија дела, поред научне, имају п књижевну п уметничку вредност. На предлог осамнаест чланова пруске АкадеMuje. Ta Je награда досуђена великом немачком историку Теодору Момзену, писцу „Римске Историје.“