Srpski književni glasnik

#38 СРпски Књижевни ГЛАСНИК.

рисне историјске документе иду ликови Вићентија Јовановића,“ некадаипњег митрополита београдеко-карловачког, и данашњег карловачког патријарха Георгија Бранковића.

Два. социјална. романа. — Социјални роман све више хвата корена у Француској. Крај ове године донео је зва круинија и боља дела у томе ролу, једно од умет-. ничкога. критичара п познатог петорика Бланкца, Гиетава Жефроа: друго, од чувеног анархистичког писца п филозофа, Хана Грава, некадашњег радника обућарског.

Књига Жефроа, која носи наслов ПЏарнџеки минуги : седам часова, De.ww.b, (hes minutes paristennes: 7 ћепгек, ВеђеушШе), један низ нежних пи узбудљивих бележака, црта живот радничког кварта париског Белвиља. У неколико главе, ту су сведене свакодневне драме старога предграђа: његове уске п пспрекрштане улице; велике црне куће као касарне, влажне п тужне: густе гомпле спротих људи који цео евој век проводе одлазећи од куће у фабрику, и од фабрике у. кућу. Ту се сцене радничке породице: жена која очајава што је налница мала, што је целу муж не лоноси кући, што је живот тако скуп: деца која не иду у школу јер немају обуће: муж којн се сломљен од рада, раздражен, враћа дома, чује вечито кукање п вечити јад, и на послетку одлази у злосрећип „асомоар“ да у апсенту потражи заборава и утехе. Ту је идила мале раднице, која. остављена, напушта породицу, у хотелској соби на петом спрату живи са својим љубазником, док не буде сасвим остављена, често са дететом на врату. И онда бесане ноћи проведене у раду. или најзад силазак на улину, плаћена љубав, подволник који је експлоатише и бије, болинца која је чека, и смрт у калу велике и немилостиве вароши. — Цео један свет, цело наличје једне цивилизације. сав црн и чемерап живот малих и елабих, Жефроа је изразито знао прелетавити, цргајући јутарњу физизномију епротињеког предграђа. које се буди и спрема за дневну беду п за беепрестани рад.

Модерни француски роман врло често и врло радо црта анархисте, који су и пначе у моди у снобовеким круговима. Пчеци су их цртали редовно нетачно, према својим полптичким и сталешким сепмпатијама и антипатијама, „било као јунаке и евеце, било као злочинце и лудаке. Жан Грав, који је први теоретик анархизма у Француској, и који је сав живот провео у тој одметничкој и грозничавој средини, описао је историју првога