Srpski književni glasnik

БЕЛЕШКЕ . 639

почетка анархистичкога покрета, искрено, петинито и непристрасно. Роман се зове Злочинци ! (Ма ацецте !), п верио описује средину, личности, савесно пзлаже теорије. Све се личности крећу око листа Ослобођенкк, најразличније, најразнобојније: ралници, уметници, писци, сумњиве фигуре полицијских жбирова, који не испуштају из уста речи: натроглицерпи и револвер, ентузијасти без духовне равнотеже, мрачни HU па све готови фанатици, славољубивнии који у анархпји траже начина да се одликују и примете, плашљиви мали чиновници који одвајају од уста да помогну лист п општу ствар, искренп духови, убеђени људи, побуњене савести, апостоли преврата. Жан Грав, који је познавао све те људе, изнео их је са потпуном верношћу п са лепим књижевним талентом, не кријући своје антппатије према брбљивцима п глумцима револуције. Порел цртања. карактера, Грав је лао савесно п верпо излагање евију идеја које круже у срединама. тих људи, који нису ни анђели ни ђаволи, но као п сви други: чудна п нераздвојна мешавина добра п, зла.

Нов романи Анатола. Франса. — Revue de Paris y oBaj мах доноси најновији роман Анатола “DpaHća: Histoire соттаце. Предмет је једна љубавна историја са делпкатним описима париског и позоришнога живота. Упоредо. и у пстом листу, Пол Адам, о чијем је роману Ауетерличко дете било речи у Српском Књижевиом Гласнику, публикује свој роман A u. sole Је ЈатТес, где се описује револуција од 1830.

. Соццално-политички вееји А. А. Исајева, — који су пзашли ове године на немачком језику, састоје се из пет расправа које, по пипчевој памери, пмају да чине једну целаву. У првој се расправи говори о техници п привреди као основи културе; у лругој, о сгоизму, алтрупзму п класном пнтересу; у трећој, о борби између еоцпалних група; у четвртој, о односу између личности и средине; у петој о сличностима. и различностима у друштвеном развитку појединих народа, У свима тим расправама, Исајев се ставља на гледиште чпетог марксизма, — он је уверен да су Марксове теорије о завгеноети друштвеног напретка од начина производње и о борби класа која се има свртити победом пролетариата, научна открића истог рела као и Дарвинове теорије о постању фела путем ири-