Srpski književni glasnik

ПозоРИШНИ ПРЕГЛЕД. 837

Морална идеја ове приче ова је: из лажи ништа добро не може изићи. Било из радозналости, било из: сажаљења, свеједно, лажући друге и лажући своје ерце, Жак је и саму доброту учинио бесилодном. Прва дужност јесте бити искрен, пре него бити милосрдан. Иначе, истина. се свети. У Шаку се буди оно старо „ја“ које је он покушао да прикрије, п то доноси несрећу. ЛЈеметр је тај морал комада овако објаснпо:!

„Морал је приче да је једном сладострасном и радозналом човеку здраво тешко да буде сасвим добар. да делима буде добар; да Жака упропашћује то што прелузима једно милосрдно дело, чисто јеванђељско, са душом која није ни мало јеванђелска; да ће некадањи дон Жуан, или просто дилетант, пмати у себи врло слабе: клице светога Винчента де Пола; да човек може причинити много зла кад у његовој доброти има сувише духа. извештачености, тајног задовољства, ако се уопште то све још може зваги добротом; да се истинско милосрђе. сасвим просто и које повлачи заборав самога себе, мало: може сложити са филозофском одвојеношћу од ствари једнога човека за кога је свет, пре свега. представа; да... не знам ни сам шта даље, и више волим да узмем од доброга доктора Доливеа неколико његових речи: „У вашем милосрдном делу има нечега сувише извештаченога, неке себичне радозналости... то се не може добро: свршити... Ви не можете учинити оно што кажете а ла не 'лажете од јутра до мрака, п од мрака до јутра... Играти с тим дететом тако савршено невиним комедију о којој сањате, то ми изгледа увреда природе и љубави, и ја се бојим да се љубав и природа не освете...“

Госпођа Ђорђевићка својом интелигентном и нежном Симоном очувала је оно што се могло очувати овој деликатној драми на нашој позорници.

Треба потражити нову Марту.

УРОШ ПЕТРОВИЋ.

г Импресије из позоришта, У еерија, e. 550.