Srpski književni glasnik

79 СРПСКИ Књижевни ГЛАСНИК.

|

живота, пуна крви. Испрва и у оенови, добра, блага, умпљата. Потом, занесена љубавним гњевом, горчина POдинама. скупљана прене, успомене извитоџерене суревњивошћу заљубљене жене, појављују јој се страшне: у лдетињетву и младости, увек, она је бида сироче. заборављена, жртвована, она је добијала само она миловања која би јој остала од њене болесне сестре: живела је увек као у манастиру, као болничарка, као болесница без колача п играчки у детињетву, доцније без забава п без света, тиранисана сестрином болешћу као каквим насиљем. Она завиди њеној болести, јер је она била свега лишена само за то што је злрава. И она је држала да јој бар човека. неће моћи отети; п њега, најзад. На њене очи, крај ње здраве, лепе, младе, волети и узети самртницу: ово Je трпум тираније њене. Живот у алтернативи: „Жртвуј се или ја умирем“, то је цео живот Мартин.

Овде, на Марти, једна врло тачна олпеервација како је љубав себична и како мења човека правећи га:неваљалим. Она блага и резигнирана Марта постаје сварепа и бунтовна. баш онога тренутка кад јој је одузета свака нада. ла Жак може бити њен, и место да се покори пред фаталношћу ствари, она постаје све бешња и себичнија. што је више сигурно да је еве то узалуд.

Најзад мати, са својом благошћу, резигнацијом, здравим разумом. Њен живот, то је низ болова: први орак.. насилан, без љубави, са суровим мужем кога није волела и који ју је упропастио, други брак са болесним мужем, нотом болесна деца, вечите неге, бриге, најзад смрти мужа, сина, кћери. Све је то учинило да она изгледа као да више не осећа, мирна п спокојна, као огуглала. на све недаће живота. Она говори врло паметно и њен одговор Шаку на његов предлог јесте једна од најфинијих ствари у комаду. —

А морал ове тужне приче Ви знате, она га мора имати. Јер као што други пишу да наеликају оно што су видели, тако Леметр, моралист пре свега, пише да. изнесе једну моралну идеју, једну параболу.