Srpski književni glasnik

ЊЕ СРпски Књижевни ГлАСНИК. „Перо поче трљати. руке, као да их умива.

-— Па размишљајте ви, брате! — рече. — Ја ти у то ништа не знам... Ја перем руке к'о Пилат...

Јефтан диже главу п погледа по осталима: /

— Illra seaure nu, Opaho? — запита.

— Прво је, нек узме жену се миразом, — поче Обрен у пола пјевајући, као кад чита пјесмарицу. — И тип еп се, Јефтане, оженио с миразом, п ја сам се оженио се миразом, а нек се и он ожени тако... То је прво... Без тога не ваља!

— А шта је другог

— Друго је, да је паметна и кућаница... То треба и ако би и без тога могла бит...

Јефтан љутпто отпухну кроз нос.

— А шта је треће7 — запита.

— Нек' није дуга језика...

Јефтан се окрену Јови.

— Шта тип мислиш

— Најљевше је, ако је млада и лијепа! — дочека. овај.

Пери се овај одговор највише и допаде. Он затапша рукама. слатко се насмија и намигну Јови... Јефтан се“ и опет уозбиљи п намргоди.

— А таких у нашеме мјесту нема! — рече. —, Нема... Сви ућуташе. .. Погледаше се п као да хтједоше

један другоме у очима прочитати, шта миели.

— Онда ја гласам да се Перо ожени са стране! викну Јово.

— И ми! — гракнуше сви.

— Предлог је дакле једногласно примљен“...

И, не сачекавии одговара, приступи. Пери. Пружи му руку п потапша га по рамену.

— Честитам ти женидбу! — рече. — Сретно, дугозјечно, честитамо!.. Да Бог да п пород породио и све: ги у напријед пошло! ЖКивилп младенци!

— Кивилп!

Јефтан опет сједе за сто.