Srpski književni glasnik
ЖЕНИДБА ПЕРЕ КАРАНТАНА. 5
— Сада да видимо: ко ће поћи на пут HM куда he? — занита. — О томе треба добро размислити, ко по првоме.
Опет се сви замиелише. Опет почеше умотавати бркове око прета. За неколико ништа се није чуло, осим како Перо куцка ножем о сто.
— Ја мислим, да Перо свакако треба да. иђе, — рече Јефтан, након дужега размишљања. ;
— А зар не може без мене“ — запита Перо зачуђено. — Бог с тобом. како ће бит“ без тебе “7 — 'осијече Јефтан. — Та. нећемо ми вјенчаватн за се... Ти треба
свакако. да иђеш...
— Свакако! — потврдише сви.
— Ти ћеш требат', да те покажемо ђевојкама и да се вјенчаш... А с тобом ће ићи још који, да ти избира...
Сви се згледаше.
— Који ће7 — запита Обрен. -
Данило, који је за све вријеме говора био прикривен прет вратима и све слушао, провири унутра. Сад је био, као за параду, обучен у старе, шпроке Перине хаљине. те су висиле на њему, као о суху дрвету...
— Ја ћу. — рече изненадно. — Муч ти, магаре! окосн се Перо на њега. — Кад
ја иђем зна се да ћеш и ти!.. Данило се бржебоље повуче. Опет сједе пред врата п поче елушати.
— Можеш ли ти, Обрене7 занита Јефтан.
Обрен слеже раменима.
Ја бих... ама посео и дангуба.. А не знам, хоће ли ми бит“ колика попутнина/!
— Попутнине нема!
— Онда ја не могу...
— Добро! — осијече Јефтан. — Могу ја. Перо. Јово и Данило... Је ли доброг
— Добро је!