Srpski književni glasnik

КиптовитеЕ Ноћи. 5

вријеђати наша вјера“ Која је старија овамо, у нашој царевини, питам ја вас!...

— Какви су то разговори 2 прекиде га Мишо, ставши према њему, држећи руке за собом.

Пипо слегну раменима и затрепета очима.

Јејина рече:

— Разговори луда човјека! Свјат, свјат...

Тони устаде, баци крчмару грош и узвикну:

— Ол рајт! Ол рајт!

Јејина потече на њ као бијесна; у руци јој се од њекуд обрете штапина. И викну:

— Ево ти рајт!

Па луџи штапом по столу.

Тони огртачем угаси п обали лампу. Зачу се цилик, њеко стењање, топот корака, и пљаска на улици...

То је све трајало тренутак.

А пошто Мишо запали свијећу, не би ни Иване!.. 'Одјурише обоје у кишовиту ноћ.

С. МАТАВУЉ,