Srpski književni glasnik

Из НАШЕ ОСтАРЕ Књижевности. 619

весело мислио. Ја и Ангелина, Ђура и Мара, Јован милостију божиом живимо, колико је воља божија. Властеле,

И пређе сам био у велике болести MH скрби, али ево виђу, јере приходи кончина моја, јере сам у сумње од. живота мога, и зато пишем вашему господетву, да не жалим моје болести и смрти, колико жалим моје Ангелине и моје дјечице, Ђуре и Маре, Јована, на ким их месту остављам.

А тоеподо, много бих писао вашему господству многих ради узрока, п ради уздања и љубве, које смо имали наши први и ми, али не могох ви много писати вашему господству, јере сам много болан пи нејак од болести моје. Властеле, много се молим вашему господству много милостиво и семерено, и препоручујем ви моју Ангелину и моју дечицу, Ђуру и Мару. Јована, пред Богом и пред пречистом и пред свима светпма; што ви ш-њима, тоБог с вама. И властеле, молим ви се, немојте оставити моју Ангелину и моју дечицу да погину по. мени; и да вас Бог научи, да имате к њима љубав, како сте имали. к нашим првим и с нама, п да их не оставите у њихово невољно време.

И моја господо, ево се видех, јере преходим од овогај света, и ово учиних напокоње препорученије господству ви. И властеле, ни на чем несам имао у мом убогом дому учинити. тестамент, ни злата ни сребра. не покућија, што бих оставио Ангелини з-дечицом, одложивши за све добро, и за благо п за све утешеније по Богу, то сам оставио, п ваше господство за све благо вапокоњу препоруку од мене и напокоњу помоћ ово учиних напокоње препорученије господству вашему с великом. мојом скрбљу и с великом жалостију, видећи, јер ћу се: одлучити од овога света, и ово напокоње препорученије учиних господству вашему, слободан будући памећу мојом..

Ја господин деспот Стефан повељех писати месеца. октобра први дан [1476 годинеј.

СтЕФАН БРАНЕОВИЋ.