Srpski književni glasnik

и /

· — Ела, Васке, запој ми ону жалну еврејску песну! би Зона Васки, седећи тако често тужна да докИ“ отуривиш ђерђеф наеслонила. би се тала на белу . руку а другом би се пграла са дугим и. бујним Ћ курјуком својим гледајући својим великим сањивим очима. реко ниских кровова околних ву ћа негде далеко.

ела ćeđe ı и Еко) зао удес што је Ер“ У чорбаџие кој Запевала би песму коју је већ толико пута пе-

Излегох да се пошетам Низ таја пуста Бигола, Низ Еврејското махало, Низ тија тесни сокаци, Там видов моме Еврејче, На висок чардак стојеше, Русе си косе чешљеше, Дробне си солзи ронеше, И жалну песну појеше, У песну мајку колнеше : Зашто ме роди Еврејка“ | Што не ме роди Рисјанка 2 !...

> — Туго. Васке, што да прајим! уздахну Зоне.

(Наставиће се.)

(СТЕВАН СРЕМАЦ.