Srpski književni glasnik

— За "ну сакату кљусину, за 'ног мрциног, кр Обрада. : ја PE АИ — Зар за њег, братимим те 7! "Нака цура да

за ну мршну ! Е, то је, људи, Богу илакати ! ЈА, ~ Шта ћет, мрцина згодна, а ашика joj узеше | КЕ

војску. Какав је Лако, да га не примише, увано би се данас код Регодине куће врућа, црљена крв и Онај је модрооки ђаво умирб за њим.. Жив, ватрен, осјечан разговор и мек, уједначен топ коњски. некако је чудновато одјекивао кроз маглу, и. се више и више одмицао, док сасвим не изумрије, уму Високо, танковијасто, дивљачно чељаде шути. Тв | jeapuna garerma сваки крајић бијеле, влажне кошу на њој. ои Поче дрхтати и цвокотати зубма. Преко окруј ш пуних недара која се тресу од љуте студени, стаде“ прелијевати свијетли гердан од иванцика креташица. талира креташа. Ама, зар си ти побјегла, Mapruma? 1 E · Хладна. растужена, модрооска Марушка скамењено Ут тути и дрхће. о | Узневијерено диже главу II погледа. тужно забрипуто. очајно некуд у маглу. У модрим, трњинасто модрим, уплаканим и мутним очима тињала је прикривена туга, | помијешана с оном немирном, уздрхталом чежњом која се често виђа у очима младе, планинске чељади. сар аи — Куда гледаш 2 Куда ћеш 2 — упитах је. њежиор | благо, јер ме обузе некакво језиво сажаљење. | Куда ћу! Не знам ни сама... У маглу ! — уали

дубоко, па. зајеца, а кроз извезену, танку кошуљу поче се бурно дизати и спуштати обле, уздрхтале груди, сући енажно тешким герданом. жар Јецајући, погледа. ме дубоким, тужним погледом, l гледом. који моли, преклиње, тужи: Брате, брате, све хоће да отму — снове моје, жеље моје, наде моје, све! Зар је он моја прилика 2 Он, стара, злобна, па + кљусина.! Он зар да зна п оејећа каква је еилна“ ea