Srpski književni glasnik

Госпођа Бовари. 583

| _Henema BoropojnmunHmx, oHa ce yHmyru y cra Ролеов, који __Je Omo Ha крају села, у дну косе, између друма и ливада. Беше подне; капци на кућама беху затворени, а кровови од шкриљца, који су бљештали под јаком севе— тлошћу плавога неба, чисто избациваху варнице на гребену својих калкана. Тежак ветар дуваше. Ема се у ходу осећаше слабом; улични шљунак убијаше је; она стаде Ме да се мало одмори. : У том тренутку изиђе из једне оближње капије ____Г. Леон са свежњем хартија под руком. Он приђе да се се њом поздрави, и стаде у хлад пред дућан Лереов, под сиво платно које беше разапето. је Госпођа Бовари рече да је пошла да обиђе дете, | али да се већ скоро уморила. — Ако..., прихвати Леон, не усуђујући се ништа “даље рећи. — Имате ли каква послаг упита она. И кад писар рече да нема, она га замоли да је "прати. Још исто вече знао је за ово цео Јонвил, и госпођа Тиваш, кметова жена, изјави пред својом елушкињом – да се госмођа Бовари компромитује. – Да се дође у стан дојкињин ваљало је, на крају улице, савити лево, у правцу гробља, и између кућица и дворишта ићи једном уском путањом дуж које су с обе стране били засађени јасмини. Они беху у цвету, а тако ~ исто и веронике, дивље руже, коприве и лаке купине које су се дизале изнад џбунова. Кроз живу ограду виделе су се, по двориштима, по која свиња на буњишту или везане краве које су чешале своје рогове о дебла "дрвета. Њих двоје, једно поред другога, ишли су лагано; она се наслањала на њега, а он је уздржавао своје кораке које је подешавао према њеним; пред њима је летео – читав рој мува које су зујале у топлом ваздуху. Они познадоше кућу по једном старом ораху који | је ширио хлад над њом. Ниска и покривена мрким ци— улама, она је имала. венац лука који је висио с поља,

СЕ : NI. премишљати да ли да се врати кући, или да сврати негде ои :

MAD PVNOT o ONI

о“,

уз

' ODA Aa NE ve 4 и Зде иве ЦД а Фр A.

А iq + NR M

„ =,

x” а, , . как 2 Уа

1 . = року, и, от

ıVKAČ Moby lb Ca ii