Srpski književni glasnik

А ROMA ha" 584 Српски Књижевни ГЛАСНИК.

под таванским прозором. Снопови прућа, усправљени уз ограду од трња, окружавали су леју лоћике, неколико стопа лавандуле и грашка у цвету који беше привезан за високе притке. Прљава вода текла је губећи се у трави, а унаоколо видели су се неки дроњци, илетене чарапе, једна рекла од црвеног катуна, и један велики чаршав од честога платна, разастрт дужином на живој огради. На шкрипу вратница појави се дојкиња, носећи у наручју дете које је сисало. Другом руком вукла је бедног б0лешљивог мушкарца са скрофулозним лицем, сина једног шеширџије из Руана, кога су родитељи, и сувише заузети својим занатом, оставили на селу.

Уђите, рече она; ваша мала спава.

У дну собе при земљи, једине у стану, била је уза зид широка постеља без завеса, а једне наћве стојале су поред прозора, чије једно окно беше искрпљено прозрачном плавом хартијом. У углу, иза врата, виделе су се испод умиваоника ципеле са сјајним клинцима, поред стакла пуног зејтина, у чијем је грлићу било једно перо; један календар Матије Лансбера вукао се по прашљивом камину, међу кременима, окрајцима од свећа и комадима труда. Напослетку, последњи раскош овога стана беше једна Фама с трубом у устима, слика исечена без сумње из каквог огласа о мирисима, и прикована за зид са шест. обућарских клинаца.

Емино дете спавало је на земљи, у колевци од ивовине. Она га узе заједно с покривачем у који беше увијено, и стаде певушити нијајући се.

Леон се шетао по соби; њему се чинило пешто необично ова лепа госпођа у хаљини од нанкина. посред ове сиротиње. Госпођа Бовари поцрвене; он окрете главу мислећи да је његов поглед био можда мало дрзак. Она затим спусти у колевку дете, које беше повратило млеко и убрљало јачицу. Дојкиња одмах приђе да га убрише, уверавајући да се то неће видети. :

— Често ми оно уради и нешто друго, рече она, и тако га сваки час морам ла запирам! Зато би вас мо-