Srpski književni glasnik

ИЗГУБЉЕНИ ТРЕНУТ.

Све је шпло добро, својим редом, И све сам чешће у твом крилу епаво, Голицала си ме руком и погледом, (Већ се, у ерећи, нисам распознаво.

Онда је дошо дан, пре времена.

Кад сам те диго на камару сена Под руком сам осећо ти недра.

~ Збуњено сам стиено тело вито.

И тад учиних глупост, главом лаком, О Кукавички сам за донуст пито,.

За пољубац, — у тренуту таком!

y RV ON тога доба нису посла чиста.

С Тужно те гледам у часима дугим:

Ти са мном збориш. ко са сваким другим, Ни око ти се јаче не заблиста.

М. ЋурРчЧИН,