Srpski književni glasnik

СТРИН О А (2.) :

Од бескрајно многих атрибута божанске супстанције нама су дата и позната само два: мишљење (ео-

јао) и простирање (ехтелзјо). Под мишљењем разуме Спи-

ноза сам свесни дух, док под простирањем разуме саму материју као супстанцијални супсетратум спољних мате-

ријалних тела, сматрајући, као п Декарт, да су прости-

рање и материја једно исто, да је простирање биће материје. Дуализам (Декартов и хришћанске теологије) узима да је супстанција душевних појава сасвим независна од супстанције телесних појава, да су материја и дух две различне супстанције. Спиноза сматра материју “и душу. не као две различне супстанције, већ као два атрибута једне и исте супстанције, пошто су све ствари у свету, па дакле и материјалне и духовне, условљене једном једином супстанцијом. Како је сваки атрибут непосредни израз самог бића супстанцијиног п то биће изражава на jena особит начин (атрибут простирања изражава супстанцију у форми простирања, атрпбут мишљења изражава супстанцију у форми свести), то је еваки атрибут потпуно независан у својој егзистенпији од другог атрибута. Молуси једнога атрибута могу у својој егзистенцији бити одређени само модусима тога атрибута, никако не модусима другог кога атрибута;

“ +

тело, само дух може утицати на дух, док тело не може

утицати на дух нити дух може утицати на тело. Како

је сваки атрибут израз целокупног бића сеупстанцијиног,

то сваком молусу једнога атрибута морају одговарати модуси у другоме атрибуту, између модуса простирања и модуса мишљења мора владати потпун наралелизам. Својим учењем о независности модуса једног атрибута од модуса другог атрибута уништава Спиноза дуали-

+ к

· | «стичку претпоставку реалног утицаја душе на тело, и