Srpski književni glasnik

ra: “~, 6, ње. МА и И : ~ | 4 »; +? УУ SHO 4 С 4 < Zar: b9R СРпски Књижевни ГлАСНИК. ;

демо посматрали са стране општих особина његових, у колико будемо узели у обзир саму атрибутивну природу његову; у колико га пак посматрамо као ограничени скун 7 појединачних модуса, у толико Je сазнање његово иназ 528 декватно. Адекватно сазнање посматра ствари под формом вечности (зиђ кресте асеетраве), у целини њиховој, у њиховом условљеношћу вечном супстанцијом; инадекватно сазнање посматра ствари под формом времености (sub вресте бетропе), посматра их делимично, појединачно, посматра их као ствари случајне, које се у времену jaB-_ љају и опет ишчезавају. У нашем свесном субјекту адекватно и инадекватно = сазнање има свој различан психолошки супстрат, и Спиноза разликује, полазећи од овог психолошког супстратума сазнања, три врсте или три ступња сазнања. Прва Ta врста сезнања лежи у чулним представама и имагина- Ž цији. Сазнање које се налази у чулним представама и сликама. имагинације, као и сазнање у општим појмовима – који постају апстракцијом из њих, пнадекватно. је, јер се“ итд посредно или непосредно, односи на саме појединачне телесне објекте, чије је сазнање инадекватно. Сазнање | друге врсте биће у чистим апстрактним појмовима, који нису постали апетракцијом из представа чула и имагина- > ције, већ који леже у самоме апстрактноме уму, у самој i умној моћи. Трећа врега сазнања је интуптивно сазнање; “а U оно бива у апстрактним појмовима, али се разликује од друге врете сазнања у томе што је дедуктивно, и што полази од основних примордијалних умних петина. 2 Сазнање друге и треће врсте адекватно је на супрот инадекватном сазнању прве врсте; само док адекватно | сазнање прве врсте изражава опште особине ствари, ~ пр лотле адекватно сазнање треће врсте изражава прве и најопштије особине ствари, оно, вели Спиноза, „полази 5 од адекватне идеје формалног бића неколиких атрибута = Божијих па иде ка сазнању бића ствари.“ EO глиа њи Што смо довде изложили, то је у главним црта.