Srpski književni glasnik

Or MEH 073: A. 599

семологија, психологија M теорија сазнања. У великом делу Спинозином прва два дела посвећена су теоријској философији, друга три дела посвећена су практичној философији, етици, у којој је Спиноза гледао тежиште своје философије, и са чега. је и цело дело своје назвао Етиком, ма да је оно у ствари много јаче и значајније у своме метафизичком но у своме етичком делу. Од ова остала три дела Етике, у првом је Спиноза дао детаљну анализу природе афеката, као психолошку подлогу етичких принципа, у другом описао је људско ропетво под владом афеката и извео у исто доба основне појмове своје етике, у последњем делу изнео је свој највиши етички идеал, и показао како се његовом помоћу човек може да ослободи владе афеката.

Као најосновнији од свих афеката сматра Спиноза афект пожуде (справа). Тај афект није ништа друго до свесни израз основне тежње сваке појединачне ствари да се у својој егзистенцији одржи, није ништа друго до субјективни израз нашег нагона за самоодржање. Само у свесним створењима. (организмима) нагон за самоодржањем праћен је овим афектом пожуде. Из афекта пои.уде следују непосредно друга два основна афекта. афекат Ooma (tristitin) m афекат задовољетва (laetitia). Ако афекат пожуде, који је по самој својој природи афекат активан, буде унапређен у своме активитету, онда ће сваки субјект осећати задовољство, ако пак буде спречен у своме активитету, свесни субјект осећаће бол. Пошто је људски дух нераздвојно везан са својим телом, то ће све што увећава одн. смањује активитет духа, увећавати одн. смањивати активитет тела, а пошто је једна ствар несумњиво све савршенија. што је активнија, јер је тиме све богатија реалитетом, то и задовољство неће у ствари ништа друго значити до прелаз од мањег савршенства на веће, бол џак прелаз од већег савршенства ка мањем. Из основна три афекта, пожуде, бола и задовољетва дају се извести сви остали афекти, па ма како сложени они били, Тако, љубав није ништа друго