Srpski književni glasnik

600 Српски Књижевни Pracnnk.

до афект задовољства спојен са представом предмета који задовољство изазива, афект мржње афект бола спојен са предметом који бол изазива, и тд.

Пошто афекти бола нису ништа друго до пасивни афекти, афекти услед којих трпи и тело и дух, афекти који представљају несавршенство његово, то су ти афекти у исто доба и израз самог инадекватног сазнања нашег, пошто ми само у толико и сазнајемо ствари инадекватно у колико их сазнајемо непотпуно и несавршено. Ако су пасивни афекти продукт инадекватног сазнања нашег, онда се они могу само тако уништити, само тако можемо их се ослободити ако ишчезне инадекватно сазнање, ако место инадекватног сазнања ступи адекватно. Један исти телесан утисак који производи у нама бол и кога инадекватно сазнајемо, престаје у нама производити бол чим га адекватно сазнамо, јер чим га адеквато сазнамо ми постајемо савршенији, а прелаз савршенству увек је праћен афектом задовољства. Један афект може бити уништен само другим супротним афектом, који je јачи од њега, немогуће је да један афект ишчезне утицајем чистог разума и чисте воље, као што се то обично замишља. Чисти разум не може уништити никакав афект, јер је разум за себе без икаквог активитета; чиста воља имала би у себи активитета, али чиста спонтана слободна воља не постоји, она је чиста алузија. Према томе један афект може бити уништен или спречен само другим супротним афектом, афекат бола афектом задовољства, афекат задовољства афектом бола. Чисто адекватно сазнање уништава и ослобођава нас пасивних афеката само на тај начин што само изазива супротне активне афекте задовољетва, који уништавају пасивне афекте.

На основу ове теорије о природи афеката изводи Спиноза. своје основне. појмове етичке, Пошто сваки од природе тежи за оним што је добро, а избегава оно што је зло, т.ј. тежи за оним што усавршава његову природу а избегава оно што то 'авршенетво смањује, и пошто је задовољство израз нашег усавршавања а бол