Srpski književni glasnik

: OMR O 1 606 Српски Књижевни. Гласни. у

и пут којим идете п мету којој хитате, и све за вама, и све око вас. И оно мало воље за рад и кретање што сам имао, убија овај неодређени положај и нејасни вилик, јер не знам камо ћу a пођем, шта да радим, јер очекујем, очекујем нешто, неку промену, један зрак...“ То је онај писти крик у песми Огх, врати се, у оној тужаљци под сурим и мртвим небом, над мутним даном глувога живота без среће и без болова, за топлим летњим даном који се никада више неће вратити:

Тужан ли је дан јесени ране!

Или друга она песма, Још крајем неба, она етерична туга, расплинута у румени сунца које се гаси, под звезданим небом, у шуму свеже летње ноћи:

Мирно се вече шири тако мамно, Чежњиви дрхат летње ноћи слива

У тајни шапат кроза жбуње тамно Вечерњи ветрић где се свежи скрива

А ми кроз поља пролазимо сами,

И тупо њени не престају гласи;

Знаш ли свој живот, Живот који чами Без ичег штоно срећну младост краси

З-аш ли свој живот. Ни наде да крене Мртвило дана из пустиње сухе,

Ни млада љубав ни радости њене,

Ни јадна милост апатије глухе.

Ништа .. сем чежње очајничке твоје,

Упорства да се илузије бране,

Штоно Tnx живот расипа куд које

К'о ветар влажно лишће на све стране. Ж

.. У

M: » | | „Један пејзаж то је једно душевно стање“, рекао“ 5 је један песник француски. Описна поезија може бити често сликарска, да се ограничи само на цртање предела. од и тренутака, у јаким, живим, изразитим бојама, као што. > | је у нашој поезији чинио Војислав Илић, илп у Фран» x 4 цуској Жозе-Марпа. де Хередна. Опџена поезија може да. 8 i