Srpski književni glasnik

1

A КУРЕ PAO ер се тледа распростирање свога Ја, а у евојој души +» Sadaka jenan o Луковић је припадао овој Ппо-

e говој поезији то = ти описи природе који су исти мах | описи његове душе, то огледање и одблесак целе њеве уаутрашње "природе, У заласку сунца, у вечерњој

OX, ла доба суморним се ЊЕ Снов'ма пустити! Бре ·Ох, да доба вечним, пустим ] Санком успити!

У позни час дана, то је наслов једне његове песме,

Дука је остало само мрачно пет јао мутнога сна:

И тада, докле ти раван без крста, Маглени вео даљна брда скрива,

А "Мирише силно мирис пољског цвета, са С вечери што се мирним пољем слива,

Тада у мени шапугање неко о Наговест мрачна незнаних гласова за Навија тихо и понавља меко

Санану песму чезнућа и снова,

Тада у сутон изван тишме света,

Душа се моја. отвара и снива,

: И снови с' дижу као мирис цвета

e а 0 С вечери што се мирним пољем слива.

S 5 оСТака ј је она одиста. филозофека Песма у сутон, где је У те | почетку један врло фин опис вечерњег часа:

Мир, дубок мир је. Благи сан се своди. Ни шум ни покрет. — И сам из далека Путник што пољем закаснео ходи, Нечујно лебди као утвар нека...