Srpski književni glasnik

No ка art2š

– ОтеЕВвАН ЛУКОВИЋ. а Ах, јадни, јадни наш Стева! Када је био у пламену "младости,сав у цвету, жедан живота и решен да пије пу·ном чашом из њега, тајанствени гост је куцнуо на његова врата. Јесу ли то биле оне две кобне старице које жи· вот гасе, или онај тајанствени рибар који из корена O чупа. најлепше биљке људске“ Али је ужасно било оно очајничко рвање његово са њима, које је трајало тридесет ~ и шест часова, у коме је подлегао и отишао тамо одакле 2 се ниједан смртни није вратио. И ко да раздели дело од _ писца, ко да пише ладно о човеку као што је он био који о нам је био тако близак и који је пролетео кроз живот са пас“ "брзином, топлотом и сјајем једнога метеора! И, ко да не · понови оне тужне речи Октавове над гробом Целијевим (4 Марџаниној Куди Алфреда де Мисеа: „Ја сам га једини у свету познавао. Ова урна од албастра, покривена овим дугим жалосним велом, јесте његова потпуна слика. Тако = je блага меланхолија покривала савршенства те нежне i деликатне душе. Једино за мене, тај ћутљиви живот : није био тајна. Дуге вечери које смо. заједно провели _ јесу као свеже оазе у сувој пустињи; оне су просуле Ји на хоје срце једине капље росе које су пкада на њу · пале. Целио је био добар део мене сама; и тај. је део отишао у небо са њиме. То је био човек другога доба; "он је знао за уживања, а већма волео самоћу; он је знао колико су илузије варљиве, а већма је волео своје | иаузије но стварност!“

Јован СКЕРЛИЋ.

о

-