Srpski književni glasnik

vot

"страшна слика тајанственог рибара, погуреног и

У недоглед се крилила Жалосна пустош рана,

Пред прозорима грактало Злослутих јато врана

Осмех га није дочеко, Но — суза да га прати; Ни пољубаг му не даде Његова мртва мати,.

то БИ ари и.

Мутан је, тужан био дан, Мртва се јесен свали —

Ох, даждило је, даждило j Када се роди мали!

И на сваком листу, сваки о каква. мутна, м

једно „gate а Ноћи! Ноћи! тамо плаче неко! и А. све злокобна радња, сва драма која се десила у oMa- | раној гори где су виле целу ноћ коло водиле, више се осећа. но разуме у оном чудном рефрену:

нанио БА на

Иде соко, соколицу води, Благо мајци златна су јој крила!

И онај Лоз, који. толико опомиње на Беклинове слике, |

који на клади плови тамно-сивом реком, под (оловних.

небом, крај пустих и мрачних обала. Тишина мртва... Жавот замро... Пусто у бескрај, пусто мртвачки Куд непомичан рибар пролази. И вај! у мрежи крилом пружена, С тавнине тупе пред њим беласа Хладна и чиста девојачка пут.. 3 Или исто тако тајанствена и самртна песма Хладан тар мртво лишће носи, где се виде само оне језови две старице, које су се у поносном часу mater S колевком детета, „ Две се старке колевки наднеше. tI Старац дршће. Дете врисну! „Ко си , а У соби је мир и похој.. Беше! bo Хладан ветар мртво лишће носи.