Srpski književni glasnik

та озбиљно и у најважнијим стварима поучи, тај може да каже да је срећан ако се извуче здрав и читав. 39) Ко хоће да се у његов суд верује, нека га из говори хладно и без страсности. Јер свака жестина по тиче из воље, зато ће се суд приписати њој, а не caзнању, које је, по својој природи, хладно. Пошто је :у човеку оно што је радикално воља, пре ћемо веровати да је суд потекао из узбуђене воље, него да. је узбуђење воље потекло просто из суда. Cs 40) Не треба се дати навести на самохвалисање, | па ма колико да имамо права на то. Јер сујета је тако обична, а заслуга тако необична ствар да, кад год, ма ; п индиректно, изгледа да хвалимо сами себе, сваки ће се ма у шта опкладити да из нас говори сујета којој = недостаје разума те да види колико је хвала смешна. Ипак, поред свега тога, мора бити да Бекон Веруламски има мало прав» кад вели да изрека: Зетрег аћаша ћасте важи не само о клевети, него и о самохвалисању, и зато | ово последње у извесној мери препоручује. 41) Када посумњамо да неко лаже, треба да се правимо као да му верујемо: онда он постаје дрзак, лаже јаче и бива ухваћен. Опазимо ли, напротив, да нека истина коју би он хтео да сакрије, делом му се омакла, – онда се треба правити као да му то не верујемо, OH. ће онда, изазван противречењем, пустити за њом арпергарду целе астине. пути (Наставиће се.)

АРТУР ПТопеНХАУЕР. (Превео с немачког Св. Предић.) Oi

% Увек остане нешто. lip. ЋЕ :