Srpski književni glasnik

КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД.

Милорад Ј. МитрРОВИЋ: Пригодне песме. Београл 1903.

Као и цела наша књижевност, тако се и етарија : Hama поезија непрестано држала схватања ХУШ века, | које је Доситије код нас увео, да књижевност има да 1 – буде. одблесак борби за народну ствар, и да помогне _ дело националног и народног напретка. Нема ни једног – нашег старијег песника који није силазио у арену дневних борби, и певао оно што се данас зову пригодне песме. : 1 седамдесетих година, под познатим утицајима, наша 3 Me била је добила борбен карактер, и то је доба у _ када је наша песма звиждала и пљескала, и до највишег · ступња прожела се дневним интересима. Од Војислава Ј. Илића, који ипак има. тих политичких песама, али који није волео стварност и своје доба и повлачио се у аристократски култ форме, прошлих векова и ишчезлих људи, почела је узимати код нас маха теорија „уметност ради O ~ уметности“, и никада више но данас српска. поезија није била тако далеко од живота, тако презрива према са— дашњости, тако туђа сувременицима. Она постаје искљу— чиво описна, чисто еготична и усиљено симболистичка,

ои нико не зна докле ће се још отићи у тој студености : лепога облика, у апстракцијама и издвајању од живота, ? oj је на крају крајева извор и утока свега.

пе Г. Милорад Митровић једини је од наших млађих _ песника који није пошао тим путем, и који се држи тра·диције наших старијих песника, и: Његоша, и Змаја, и Јакшића, и целе наше књижевности, почев од словеносрпских просветитеља па све до данашњега дана. Поред – Књиге о Љубави, балада, романса и љубавних стихова, он је за ових десет последњих година испевао и при: личан број песама политичкога садржаја. Још раније, крајем осамдесетих година, заједно са Војиславом Илићем,

S

А UAN Maa

. hi}

Ne!