Srpski književni glasnik

E: NON SA:

х

ти P MA“ *

~ у а

и - ” Да

Wek. 0 O

oo

га

силнога рада, гонећи непослушне и лење мраве на по пао болестан. А лав:

„Ко год неће моје наредбе да пази, : „Гази!,.« S

бама на опаке и превратне тицде:

„Те тичице мале, украс твоје круне, »На порески закон једнако се буне. „Ја не знам шта вређа, шта их на то тера, „Аз“ ни једна од њих не да ми ни пера, „И не спречи л' ово десница ти мушка, „Срушиће се царство као гнила крушка. „С раскреченим пером, јест тако ми части, „Већ три дана пишем подручној ми власти“. Цар се на то трже Па ће рећи брже: „Кад то тако иде, моја мила кћери, „Дери!“

лити, и клали су, и газили су, и драли су!.. Тако је јасан п Одзив, у жанру Змајевих политичких песама, оно клицање беле виле са гора балканских:

„Где си мајко Србијо, „Последња је ор»г

„Већ мре Стара Србија, „Спомен дана славни; „А крв тече бујицом „Низ вардарске равни“,

— - —>ı — —

И би громка одзива Тим речима њеним: „Сад ћу, вило, причекај, „Док кметове сменим“.

И Кокошиња војска, сувише лична и која је. x