Srpski književni glasnik

SZ ПЕЛЕ DRVO ; | у ~ O | ОЦЕНЕ И ПРИКАЗИ. У“ Еј Свадбени и погребни обичаји на селу у Горњој Херце- : — говини, приопћио Тома А. Братић. Сепаратни отисак из + „Гласника Земаљског Музеја у Босни и Херцеговини.“ | Сарајево, 1908. год.

Све више расте материјал из кога ће се моћи на– писати опширна етнографска расправа о свадбеним оби: чајима код Срба. Кад се у овом погледу буду боље и критичније проучиле још и Стара Србија са Македонијом онда неће бити никакве сметње да се горњи посао из· веде до краја у свима његовим појединостима. Али Босна и Херцеговина стајаће и у овом случају ако не пре Србије а оно сигурно на првом месту после ње. Толико има материјала из њих. 583 Обичаји које нам Братић у овом раду за Горњу Херцеговину (Невесиње, Гацко и Билећа) износи, нису новина за човека који се мало више животом нашега наx S рода интересује. Но при свем том они су добит за науку, јер поред главних, већ познатих нам ствари, од којих — је већина изашла пре неколико година под именом Map___bHBOF pajiuHHka M OJLUIHMHOP HO3HAaBaAOJMLa, CĆpHĆROP Hapo,jlla y "Херцеговини Луке Грђић-Бјелокосића, има овде и понека – занимљива новина, коју Грђић није спазио или ју је при штампању својих радова заборавио споменути. Писац описује опширно свадбене обичаје почевши "од „загледања“ па до „похода“ и „првоточа“, када се „потпуно свршава церемонија, која прати обичаје од по'четка до краја. После оних доста. обичних и скоро у свом српском народу познатих разговора и преговора момачких