Srpski književni glasnik

Те e = > ~ У“ и и с, ZN 7 Еври o У ~: Ауе > Ф u и 8, 8 Ара ЈЕ A E ? KN 680: · CpPucku Књижевни Гласник.

природно и сасвим јасно што су се овде најбоље одржали примитивни и патријархални облици свих других па и свадбених обичаја. Ти се обичаји почињу, како и Братић пише, са „прошњом“, која још и данас има прилично – јасан изглед. првобитне продаје и куповине. Девојачка. SV страна даје девојку, али у накнаду за то добија од мо- мачке стране капару! — обележје — у новцу. Истина, дукат у јабуци, који се тада даје и то обележје представља „треба сама девојка да својом руком узме“. али при свем том трагови куповине нису нејасни. Њу одаје овде јасније него ма где у другом делу српства „уговор“, којим се на дан прошње одређују попменце предмети | које момачка страна мора предати девојачкој пре Hero девојку из њене куће изведе. Међутим, оно што остаје непоменуто на прошевини при уговору, а што се само ко себи разуме и што опет јасније него све друго Ha. стару куповину личи, јесте откуп који момков отац мора. на дан свадбе за девојку положити. „Све ти је добро и у реду“, говори отац девојачки евоме новом пријатељу, „а сад позлати синију јер се злато за злато даје.“ И запета, момков отац, знајући да друкчије не може бити, | вади кесу и меће новац на спнију док домаћин не рече да је доста. Нема ли пак момков отац новаца. колико се од њега тражи „онда сватови састављају док намире o суму“, а често остави понеки своје сребрне токе у sa, 0, аогу. Докле је се у томе ишло у скорој прошлости по 18 казује rosa прихер, са Рогааном Зимонићењ, коме је

50 дуката.

Овакви јасни трагови примитивног обичаја куповине девојака, кроз које је прошао не само наш народ него и сви остали индоевропски, па, како се мисли, Шо остали народи на земљи, не налазе се нигде више српским земљама, те стога и јесте Херцеговина са обли

! Реч капара одржала се још и данас у неким обласни

Српства (види о том моју распразу »Отмица« и т. д. Глас Српс Акад. 64) 2