Srpski književni glasnik

*

„SOK ЂеЕлЕШКЕ. : 639

држањем појединих привремених политичких лига са одређеним политичким циљем, од којих су најпознатији АпНнеогшамјеадие Кобдена и Манчестеровум, он тражи да таква груписања заузму места данашњих политичких странака.

Лав ХШ као латински песник. — Повом смрти Лава – ХШ говорило се о њему са сваке тачке гледишта, па kao и песнику, и то латинском. Лав ХШ био је са немачким псториком Теодором Момзеном човек који је нај"боље знао латински, и у исто доба то је био последњи песник латински. Још као свештеник, под именом Јоаким 2 Na изабрао је себи песничко име Неандро Ераклео име бродара и полубога, који треба да води барку Светога Петра п представља свога бога на земљи. тражио у је пинепирације, као и хуманисти из доба Обнове, више у класичној старини но у хришћанским успоменама. Највећа мана папиних песама је што су ладне као плоче на гробовима. Он је писао стихове све до саме смрти, шта последња дела су му у исти мах и најлепша. Последње – његово песничко дело одише мирноћом класичних му· драца, једнога човека којп се ослободио свих предрасуда, а ипак остао веран личности Христовој. Неандро Ераоклео не говори више о Аркадију и нимфама, алп ипак његова песма је мало католичка, и у њој од целога хри> ава "остаје само Исус Христос. Један француски – писац овако прича у два-три реда његову историју: „Не· андро Ераклео био је један мали латински песник, који _ је постао папа, а умро као калвинист“.

УМЕТНОСТ.

Рихард Вагнер у прошлој години. — Ретко је у којој – уметности један човек изазвао толики ускомешај, као Рихард. Вагнер у музици. Историчари музике рачунају већ увелико са „пре Вагнера“ п „после Вагнера“. Он је једоним снажним покретом подметнуо ногу некад тако моћној _ талијанској опери, истакавши хармонију као први основ музици, те смањивши дотле неограничену владу мелодије у опери. И речју и делом унео је реформе у садр_ жину и у облик опере, јер је пскао да се радња и му– зика стопе у једно, да гласови излазе из речи, да му-

Љу

4 7 „ха ЕУ