Srpski književni glasnik

CP.TE CK

КЊИЖЕВНИ ГЛАСНИК.

Књига. Х, БРОЈ 1. — :1 СЕПТЕМБАР, 1903.

ПОП ТАНДРКАЛО.

Село Ходово, чије окречене колибице забијелиле се при врху епужоликог брда као раштркане овце, планинско је село. Не знам чисто колико је метара над морем, али знам да њему ријетко врућина додијава п да се снијег, са њива му и ливада, диже тек иза Ђурђевдана, а почне каткада падати одмах иза Госпојине, не престајући по читав дан, док не побијеле сва околна брда п брежуљци као јаја. Запане ско кућа, затрпа путеве и одијели Ходовљане од евих других села, те док се друга дјеца, што при дну брда станују. купају у потоцима, п у лаким кошуљицама трче кроз села, дотле се у Ходову грудају

или бјеже к ватри... А киша им најмање додијавала!..

Било је година па се по два мјесеца није спуштала да

земљу натопи нити барем да ороси мало, п тада је ги-

нуло све живо у селу: људи, стока, жито... Оно „живе воде“ што им је извирало у једној пећини, 'није дотипало ни за пиће чељадима, а камо ли стоци и другоме. Још да није било људи који су вјештачки знали салијећати попа Тандркала да им се моли богу за кишу, —

што им је ок увијек након неколико дана чинио и, за велико чудо, кишу увијек измолио, — готово се ту ста-

новати не би могло.

Поп је био један кршан човјек! Није какав пендек ни слабчина, већ виђен, наочит, отресит, па кад га по| с