Srpski književni glasnik

Поп ТАНДРКАЛО. 5

вола“, те су Ходовљани били задовољни и још више вољели попа.

Наравно, за све ово морало се попу и брзо и поштено плаћати, јер он није био пријатељ вересије. Није вјеровао чак ни онима које су Ходовљани сматрали за најугледније, п јавно је говорио да сви сељани „што попу од вересије дају, ко да у воду бацају...“ Рђаве дужнике, које није могао избјегнути, нити је тужакао нити их јавно изобличавао, као што су то неки други попови радили. Он је пронашао сасвим свој, оригиналан начин наплаћивања, те нити је хтео причестити нити кретити, ни вјенчати, ни сахранити кога из куће дужникове, док му новце напријед положио не би и све старо потпуно исплатио. Мики Тодорову, најљепшем момку сеоскоме, пустио је да невјенчана млада у цркви чека пуна два сахата, ради његова дуговања, а кад младожења најпошље није имао платити, сватови су се између себе порезали и искупили попу петнаест гроша, да приступи вјенчавању.

И бировину је мајсторски купио. Дође у кућу кад је најпунија, да, тобоже, освјешта. водицу, а у ствари да привири у хамбаре п кошеве, те да одвоји свој дио и напуни врећу. У тору је ловио боље јањце и отимао их, па ако није могао дреком, а оно финоћом. У Јанка Главинића, у тору, читајући молитву, сакрио је јагње које је најгоре било, под своју кабаницу. Пошто је евршио, домаћин поче да тражи јагње намијењено попу, али га нема.-"Тад узе друго, много боље и дебље, и предаде му га.

— Знао сам ја, погановићу, да ћеш ти мени намијенит' најгоре, — засмија се поп п испусти оно мршаво јање испод кабанице. — Ама... ћеш ти мене преварит'... С тога сам га ја и сакрио док ми друго одабереш...

Други попови гледали су шта поп Тандркало ради п завидили му. Неки су покушавали да окрену његовим начином, али им није пошло за руком и свијет се почео бунити против њих, јер нити су имали „стародревних“ књига, нити су знали изгонити ђаволе, а, што је нај-