Srpski književni glasnik

Књижевни ПРЕГЛЕД. 639

предрасуде нису допустиле да потражи правила те методе у искуству рода људског“, вели како се отуда има да објасни „његова нетрпљивост према Копернику и Њутону, који се нису придржавали индукције, онако како (ју) је он схватио“. Очевидно је, да је Бекон могао бити нетрпљив према Копернику и Њутону из тога разлога, што они нису како ваља схватили његову методу само онда, ако су они били савременици његови, јер је морао и он њихова и онп његова дела познавати. Међутим Коперник је живео пре Бекона (Бекон је рођен 156], Коперник је умро 1543) те према томе није могао познавати дела Беконова, Њутон је живео после Бекона (Бекон је умро 1626, Њутон се родио 1643), он је истина познавао дела Беконова, али се Бекон није могао на њега љутити због рђаве употребе своје методе.!

У предговору своје књиге г. Миловановић вели, да су велики философи ђенерали у философији, а да он себе убраја само у обичне војнике на пољу службе њене. И ако цела ова а и остале књиге г. Миловановићеве по тону којим су напџисане тврде, да он себе у ствари сматра за ђенерала у философији, ипак ми који смо у стању да видимо и оценимо садржину тих књига, рекли бисмо да је за њега сувишна и она улога простог војника у служби философији, јер је он на жалост стално неспособан за ту'философско-војену службу.“ Нека г. Миловановић продужи и даље писати, његове књиге имају као типови у сваком погледу рђавих књига ипак своје специјалне вредности, јер показују докле може обична способност да дотера у стварима за које се траже необичне способности.

Др. БРАНИСЛАВ ПЕТРОНИЈЕВИЋ.

1 Да г. Миловановић поштује мало више не докторске дипломе већ науку која се у школама предаје, а коју он само зате што се у школама предаје зове модерном „школастикох“ (в, стр. 171), он сигурно не би био овако велики игнорант у стварима које морају бити познате ономе који хоће да пише о научним стварима.

„ Г. Миловановић се чуди (стр. 187) како се може за некога