Srpski književni glasnik

— Благо мајци! узвикну Миријам узрујаним гласом. Будни су ми синови о јутрењој стражи! : Па запева псалам: фу. | Од страже јутрсње до ноћи, Од страже јутрење, Нек се узда Израиљ У јехву, у Јехву, у Јехву!

и понови песалам, нижим гласом пи кроз нос. То и то + O) Авимелех. Наста тишина. Њих двојица очениваку

само себе, дада бих се за A Aa а овако, ваљда, значи. неку народну жалост! 9 S: — Чудно! викну Елпфас. А ја уених, да долети голуб с неба, а за њим се спусти голем мач п забод се у највиши врх Јудејске Горе, па из онога врха, као“ из живе ране, бризну крв, најпре танак млаз, па. Be дебљи, док најпосле проври поток, који OMACTH стране и поплави долину! — Биће воља Јехвина! шапну домаћица. – А Авичелех Епкну са свога кревета Ко

он ње

лазак КЕ Je ли, НО Аоде, ми beo, ње гови војници! ИХ

са уљем, п стави је на ви па се и он тидруе милици и ок стаде љубити малога, лепог Аода, чуда“, како га прозваше у Бет-Лехему. ДА |

Елифас, окошт црвендлака, настави лонац за Беше у самој вуненој вотуљи, без рукава, опасан. 7