Srpski književni glasnik

пе

лак и широк као њихово свилено одело, топал и звезда као тихе ноћи које би посматрали. Међутим, на пучини | ове будућности коју је она себи представљала, ништа | се особито није јављало; дани, еви дивни, гомилали су се као вали и таласали на хоризонту, бесконачном, хар- моничном, плавичастом пи сунцем обасјаном. Али би се дете закашљало у својој колевци, или би Бовари стао | 1 јаче ркати, и Ема би заспала тек у јутру, кад је зора 5 забелила кроз окна и кад је мали Јустин на тргу већ, почео отваратп капке на апотеци. Она беше послала по г. Лереа и рекла му: 3 —- Требаће ми један огртач, велики, са дугачком | јаком, постављен. ž — Да нећете да путујете7 упита он. | — He! nero... reg, ја могу рачунати на Bac? п то. што пре! O Он се поклони. ~ 2 — Сем тога, настави она, требаће ми m један сандук..., не сувише тежак..., а простран. : — Разумем, од прилике деведесет и два сантиметра дужине и педесет ширине, какви се данас праве. | — С једном ручном торбом. : — Мора да су се свадили, помисли Лере. — Чекајте, рече госпођа Бовари, скидајући с појаса свој сахат, узмите ово; из тога ћете се наплатити. Али трговац се узе бранити да то није потребно; они се познају; сумња ли он у њу Каква детињарија! | Међутим она навали да узме бар ланац, и већ га lepe беше метнуо у џеп и пошао, кад га Ема врати. — Оставићете све код вас. Што се тиче огртача | 5 — она као да премишљаше — немојте ни њега доносити; – само, даћете ми кројачеву адресу и јавићете му да MH га стави на расположење. 65 Требало је да побегну идућега Mecema. Она отишла из Јонвила под изговором да купи неке ст ја у Руану. Родолф би међутим задржао места, извади