Srpski književni glasnik

36 СРпски Књижевни ГЛАСНИК.

своје имање Ах! не; а после, тиме не би било ништа поможено. Морао бих доцније почињати изнова. Зар се | овакве жене могу убедити. : a

Он промиели, па додаде: НА

„Ја вас нећу заборавити, будите уверени, и вечито ћу осећати према вама дубоку оданост; али једнога дана, пре а после, ова би љубав (то вам је судбина свега људскога) попустила, без сумње! На нас би наишла досада, HI ко чак зна да не бих ипскуспо тај свирепи бол да будем сведок ваше гриже савести и да је и сам делим с вама, пошто бих јој ја био узрок. И сама помисао на патње које вас чекају мучи ме, Ема! Заборавите ме! Зашто сам вас морао познати7 Зашто сте били тако лепи 7 Јесам ли ја томе крив7 О Боже мој, не, не, кривите за то само судбину!“ | |

— Ова реч пије никад без дејства, рече он у себи.

„Ax! да сте били једна од оних жена са лаким срцем каквих има доста, ја бих тада, на сваки начин, могао, из себичности, учинити овај оглед без опасности за вас. Али овај занос пун милине, из кога у исти мах потичу и ваша драж и ваша патња, није вам дао да схватите, ви тако дивна жена, колико је лажан наш будући положај. Ни ја такође“ нисам у први мах добро промислио, и уживао сам у сенци ове идеалне среће, као у сенци мансениле, не предвиђајући последице.“

— Можда ће мислити да одустајем од своје намере из тврдичења... Све једно! нека мисли, овоме мора Зи бити крај.

„Свет је свиреп, Ема. Где год бисмо били, он би нас гонио. Морали бисмо подносити неемотрена питања, клевете, презирање, увреде можда. Увреде вама! Ох!... A мени да је да вас посадим на престо! вас коју носим у срцу као неку амајлију! Јер ја кажњавам себе из. гнанством за све зло које сам вам нанео. Ја полазим на пут. Где! Пи сам не знам, ја сам изгубио памет! Збогом! Будите увек добри. Не заборавите на злосрећника који