Srpski književni glasnik

4 ц SN а 2 = 2 ++ , ђ И НЕ Госпова Бовари. 35

црне, плаве; поједини праменови, шта више, заод кутије, кидали су се кад се ку5: тија отварала.. | Тумарајући овако међу својим успоменама, он је разгледао рукописе и стил писама, који беху разнолики као и њихов правопис. Она беху нежна или весела, ша— љива, меланхолична; једна су тражила љубав, друга су тражила новац. Поводом једне речи, он се опомињаште _ лица, извесних покрета, гласа; по који пут међутим не _ "опомињаше се ничега. И ~ #: #2 Доиста, ове жене, стичући се све у исти мах у њеУ говој памети, сметале су једна другој и изгледале мање, — севедене на исту љубавну висину која их је изједначавала. Он узе пуну шаку измешаних писама и неколико минута забављаше. се, пуштајући их да као водопад па_ дају из његове десне руке у леву. Напослетку, кад му то досади, кад задрема, Родолф однесе кутију у орман x | pegaBmm: | 2 — Глупост!.. 7 Ово је јасно казивало његово мишљење; јер задо– вољетва, као ђаци у школеком дворишту, беху тако ута— бала његово срце, да на њему никакво зеленило није из: | Omjamo; HM оно што. је пролазило туда, нерасудније од | _ Meme, није остављало, као она, чак ни име урезано у зиду. --- Хајде, да почнемо! рече Родолф. И он узе писати: | — Имајте храбрости, Ема! руне храбрости! Ја "нећу да унесрећим ваш живот. и — У осталом, то је истина, помисли Родолф; ја радим њој у корист; ја сам частан човек. „Јесте ли зрело промислили о вашој одлуци Знате ли у какву сам вас провалу повукао, јадни анђеле Не, je-m-re? Bu сте ишли, пуни поверења и безазлени, веру_ јући у срећу, у будућност... Ах! како смо безумни! за_ слепљени! Родолф застаде да. нађе овде какво згодно извињење. — Како би било да јој кажем да сам изгубио све

3"

> Ре ·' U

пи

С ву ар

«

ђ, “A

|W Li!

a

„Mocibpvk „0.7 MA 0 %

#

А e av