Srpski književni glasnik
КАКО ск МулА· МЕХМЕД ОЖЕНИО. 575
стеже све јаче, привијајући му главу на меке, голе преп, опијајући га врелим дахом и сажижући чудном ватром у којој као да јој је горило сво тијело...
— Аман, шта је ово — готово рикну мула-Мехмед, успаљен као у врућици, а дугачке му руке савише се око Мунтина стаса, па је високо издиже и понесе као дијете...
Другога јутра, чим се чаршија отворила, мулаМехмед, у опраним димијама IH новој антерији, а са новим фесом на глави п постулама на ногама, јави се на Тахирагину дућану.
— Чујеш, дај ти мени нађи још једну жену, рече молећи, ухвативши Тахирагу за руку. — Сад ми је мало једна...
Тахирага га зачуђено погледа и устукну мало.
— Шта говориш, болан2 — оштро запита.
— Мало је мени једна, — дочека мула-Мехмед поново. — Да сам ја знао да је 'вако, не би никога слуш'о и давно би се оженио... Дина ми, ништа ливше!.. Ех, да је Бог до мајка давно умрла...
— Ама ти рече, да за тебе није ни једна жена, а сад тражиш дви, — опет ће Тахирага, а никако не може да се прибере од чуда.
Мула-Мехмед одмахну руком.
— Окани се ти првога јеглена, — рече. — Сад не могу проћи су мање... Како сам се захук'о, требале би и четири, ама ко ће пасју виру хранити 7 Кад сам“четерес' и пет година пустио улудо, валахи ћу сад све накнадити...
Тахирага се засмија. '
— Okagn се мула-Мехмеде ћорава посла, — упаде јаче. — Доста је теби п Мунта... Минуће те и та ватра...
— Мене, ћитаба ми, неће никад, — окреса мулаМехмед и испреси се поносито. — Данас сам лакши и бржи од ласте... И сад у мени игра сваки дамар, а у