Srpski književni glasnik
576 СРпски Књижевни ГлАСНИК.
преима ми гори к'о у фунуру... Ах, жена, жена... Јадан ти ли је свак, ко је нема! Па сједе према Тахираги, на некакво сандуче и са заносом поче хвалити Мунту. Свет. Ћоровић.
ГОСПОЂА БОВАРИ. (25.) УП.
Она је била потпуно хладна, сутрадан, кад је извршитељ Аран дошао с два сведока, да изврши попис.
Они почеше с Боваријевом собом за рад, и не узеше у попис френолошку лобању, која је сматрана као предмет његовог занимања; али пописаше у кухињи чиније, лонце, столице, свећњаке, и, у соби за спавање, све ситнице на полици. Они разгледаше 'њене хаљине, рубље, собу за облачење; и цео њен живот, са својим најтајнијим кутовима, био је, као каква лешина коју отварају, изложен погледима ова три човека.
Г. Аран, у извешталом црном закопчаном капуту, с белом вратном марамом, и са веома затегнутим ременима испод ногу, понављао је с времена на време:
— Ви допуштате, госпођо 2 ви допуштате7
Често је, опет, узвикивао:
— Дивно!.. врло лепо!
Затим је записивао, умачући перо у рожану мастионицу коју је држао у левој руци.
Кад су свршили са станом, попеше се на таван.
Она. је ту чувала један пулт, у који беху затворена Родолфова писма. Ваљало је отворити га.
— Ах! преписка! рече Г. Аран са осмехом. Али допустите! јер се морам уверити, да нема у фијоци и шта друго.
И он сави хартије, мало, као да је хтео да истресе из њих златнике. Њу обузе гнев, кад је видела како ова