Srpski književni glasnik

696 СРпски Књижевни ГлАСНИК.

друштво. Законом су били регулисани и њихови најинтимнији послови: време облачења, шетање, све дневне забаве п занимања, па чак и каквоћа и количина хране. И у римском војничком друштву није било два равна: било је робова који су се борили, односили победе, II враћали се у трпумфу; било је робова којп су радили занате и робова којп су обрађивали земљу; али није било слободних грађана у данашњем емпелу те речи. По једпој Циб'новој речи, цар је био први роб церемонија које је налагао. Средњевековни пљачкашки режим да се такође свести на ове ступњеве: сузерен, вазал, роб. Госпођа Ментнон карактерише доба Луја Великог овим речима: „После оних што заузимају висока звања највише су за жаљење они што пм завиде“. И у Јапану, војничкој држави, микадо је био спутан ланцима најстроже етикете. Између осталога, морао је он свакога дана по трп сахата преседети на престолу. У самодржавној Русији последице су империјализма: велика војека, огромна бирократија, сталан дефицит, нихилизам, револуцпона друштва, страх од атентата. ћЋада цар иде на смотру, п тада га окружава читава војска шпијуна п тајних полицпеких агената. Овим је довољно доказана штетност пмперијализма. Овако оштром критиком империјализма, Спенсер је нарочито обавезао мале народе, којима претп највећа погибао од освајачких прохтева великих држава. Само је за жаљење, што у Инглеској овако хумано мишљење једва да још ко дели. Империјализам је леп плашт, којим се огрћђу економеки пнтереси. Ипглеској треба нових пијаца, а не нових држава. У борби подлеже слабији. И победиоце скупо кошта победа. То је одиста тако, али су то последице сваке борбе за опстанак. А баш је Спенсер тај, који заступа овај принцип. Онима, што не признају овом закону тачност, лакше је према томе нападати империјализам но њему.

i

У овој пстој књизи осуђује он баш са гледишта борбе за опстанак готово сваку државну интервенцију.