Srpski književni glasnik

Б коло ЕШ К Е. 635

ПРЕГЛЕД ЛИСТОВА.

— Недавно изашле су нове збирке песама немачких песника Детлева фон Лилпенкрона („Bunt ' Веше“) и Рихарда Демела „Хуе Мепвећер“, Roman i in Romanzen). Ta поводом Х. Штребел, у 25. бр. Хеџе Ле-а за ову год., даје оцену и тих немачких песника и њихових најновијих збирака.

Лилиенкрон, рођен у Шлезвиг Холштајну, има све симпатичне особине једнога јункера: незатајену вољу за уживањем, примитивно и напвно схватање света које његовој реалистичкој лирици даје пријатну свежину. Лилџенкрон почео је певати тек после тридесете своје године, с тога његова поезија носи на себи печат зрелости и личности. Рихард Демел рођен је у грађанској породици, а његова поезија, пуна здраве снаге, одваја од декаданске уметности нерава „најмодернијих“; он дитирамбеки уздиже сполну љубав и нагиње мистицизму. Ко Демела не воли због нечега насилног и грозничавога у његовој поезији, ипак му мора признати да, међу многим бизарностима, претовареностима, има и песама просте и узвишене лепоте. А и према оним песмама у којима песник није достигао лепоту и јасноћу, мора човек да има извесног поштовања, јер увек се осећа снажна песникова тежња да створи нешто ново, нечувено, и да своме бујном душевном животу да правог израза. Наравно, већина његових песама постају, поред свега тога, само мање или више интересантни естетички експерименти. У „Два човека“ предмег је омиљена Демелова тема, психологија сексуалнога. У 118 песама песник хоће да покаже како су двоје људи сполним актом постали душевно једно, и на тај начин стопили се с целом природом. Песник је и у овом делу покушавао да оно што се не да рећи рекне у до сада нечувеној форми, а не бега ни од најсмелијих ситуација; дело има много наивности и немарности на какве смо навикли само код примитивних песника примитивних времена; скоро нигде нема ритмичког полета, снажне маште. Сликање природе и излагање рефлексија Демелу не полази за руком, а најбоље му је приказивање екстатичних стања. — И Лилиенкрон обрађује љубав, али за њега љубав није неразрешива загонетка, страшна мистерија, ни предмет филозофске екстазе. II према Лилиенкроновом схватању љубав је, поред глади, центрум света; али љубав за њега није ствар због које се пропада, или о којој се много размишља, него се весело и наивно