Srpski književni glasnik

<

Уметнички ПрРЕГЛЕД. 793

тања п без тежње Г. Лека заиста пи доћи, спонтано, само собом, а не на пречац. Наравно, оно ће доћи само ако се удари оним путем који сам у поменутој расправи својој истакао, а то је да се снимају, публикују и проучавају српске црквене архитектонске старине у што већем обиму; да се, применом иихових мотива у садашњости, путем одабирања негује та грана уметности која ће носити специфично сриско обележје. Таквим поступним радом, природним развојем, спонтаном еволуцијом, у току можда више деценија створиће се епоха цветања српске прквене архитектуре, а пе скоком, насилно, од један пут, као што хоће Г. Леко. Ако је Г. Леку историја архитектуре позната, знаће и то да је у развоју разних стилова архитектуре увек било неке поступности кад су се, па основу утврђених или постављених принципа њихових, у сваком етплу посебице, ови примењивали на грађевине до крајњих консеквенца њихових, док се није дошло до извесне кулминације илџ цветања њихова. Па тако ће морати бити и у овом нашем случају. Главно је било да се једном одсудно пође тим путем, те да се сузбије штетан правац језуптеког барок-стила у нашој сувременој црквеној архитектури, који је од постапка нове српске државе туђим утицајем ухватио IO данас јака корена. У исто време, важно је да се спречи и хватање корена Ханзеновом стилу који је српском 0сећању п духу страп. За то се указала згодна прилика потребом грађења нове цркве у Тополи. Ма да је до да нас сразмерно мало прибране грађе са српских црквених старина Средњег Века, ппак се рачунало да ће то, бар за почетак новог правца црквеног грађевинарства, ипак бити довољно да се удари одсудно тим правцем, којим би се, доцнијим прибирањем нове грађе, наставио развој архитектуре. С тога је у томе смислу и расписан стечај за скице за нову цркву у Тополи, који је по речима Г. Лека био пеправан, али који је, као што се из овог кратког обавештења види, показао за Г. „Лека негативан резултат.

За мене би и врло пријатно и врло ласкаво било