Srpski književni glasnik

792 СРПСки Књижевни ГлАСНИК.

на сасвим самостално смишљеној и веома комплицираној основи, изведе грађевину која би по његовом мишљењу требала да представља нову фазу у развићу српске црквене архитектуре, фазу која би, кад је није било у средњем веку, имала данас да представља доба цветања српске прквене архитектуре. И ако ова идеја (која је, у осталом, заиста лепа п похвална) није његова, тежња је пак његова заиста врло смела, и, за снагу MH спрему Г. Лека, недостижна. Недостижна бар дотле док Г. Леко мало дубље не проучи српске црквене старине. Један од | узрока што скица Г. Лека није добила награде лежи у томе што му је примена мотива из старе српске црквене архптектуре веома слаба, а то вероватно долази од недовољног познавања њихова. Други узрок био би овај. Да је Г. Леко баш п у јачој мерп применпо мотиве из српских старина, ипак му рад не би испао за руком поред онако гломазног, неестетичног, тешког кубета, које ни у каквој естетпчној пропорцијп не стојп са дименсијама грађевине; нарочито веома тежак и ружан утисак прави основа кубета изнад крова.

Г. Леко је хтео, дакле, да, без дубљег познавања и проучавања српских старина, од једном ускочи у доба „цветања“. И не само то, Г. Леко чак, и не познајући темељно српске старине, само једним потезом руши и обара, на све стране баш оно што је пајкарактеристичније у старој српској црквеној архитектури. Њему су нпр. кубета голубарници. Он ону веома важну и значајну примену појасева у органском склопу спољне архитектуре трећег периода назива пронично „поделом на етаже“. Примену теракоте, која је поред осталога карактеристична за трећи период, он упоређује бесмислено са блатом и маше-хартијом. Г. Леко, дакле, с једне crpaне ствара нешто сасвим самовољно, што се ни најмање не ослања на српске црквене старине; а ес друге стране руши битна обележја њихова, те да од једном створи доба цветања сувремене црквене архитектуре српске, То нити иде нити може да иде. То ће доба цве-