Srpski književni glasnik

УмеЕТНИЧКИ ПРЕГЛЕД. 795

тектуре на сувремене прилике него Г. Леко, па ипак

неке од тих пначе одличних скица нису биле предложене

за награду. Разлог је томе што други битни захтеви

нису билп задовољенп а не монументалност у духу старо i

српеког византпеког стила. Према овоме не стоји у петини

прођоше у овом сточају зато што су у слободној композицији гледали решење овог задатка“. Главно је да су од поднесених скица па овој угакмици неке и то по-

ни онај навод Г. Лека „да евпи непскусни конкуренти зло

казале да се сувремена српека црквена архитектура може развијати у. слободној композицији с применом мотива из старе српске црквене архитектуре. Неће дакле бити, онако како тврди Г. Леко, да су резултати од ове утакмице негативни, а што он то не увиђа то је његова лична ствар.

Критичар даље паводи (стр. 274), говорећи о архитектурп кубета, како је кубе на разне пачине добило своју основу, па хоће да изведе закључак како је у почетку кубе било конструктивно па за тим прешло још две фазе у опадању, п додаје: „Кубе је пепочетка нашироко стајало на земљи, из ње поникло, по томе невољио узјахало кровове, а на крају крајева обешено о звезде небеске!“ Остављајући на страну нову терминологију п учени начин изражавања Г. Лека, ми можемо рећи само то да су закључци о томе још прерани. Овако, како Г. Леко, са евим олако, без дубљег проучавања, то чини, никако не може то и да се утврди. И сам пример који он наводи у потврду тога побија тај закључак. Тако, помињући Љубостињу као пример за то да кров „јаше“, вели: „чеоне архиволте образују постаменат кубету пи изолшну га од крововеких површина, апсида и параклиса“. Па кад чеоне архиволте образују постамепат кубету и изолишу га од крововеких површина, по чему онда то кубе „јаше“ кров у оном смислу како Г. Леко излаже Тога ради требало би да је изолисано кубе а не кров; уз то .Бубостиња долази у трећи перпод, а у овом ес, како Г. Леко каже, иде још даље те кубета не „јаше“ више него „лете“.