Srpski književni glasnik

796 СРПСКИ Књижевни ГЛАСНИК.

Да би задовољио своју машту и постигао јачи ефекат, Г. Леко је одиста пронашао, да кубета Ш периода „лете“ и да су „обешена о звезде небеске“, па да би то потврдио наводи за пример Каленић. За њ каже да је за изолацију његова кубета употребљено рафинирано средство „т.ј. квадратна основа постамента, а по њему на све четири стргне архиволте јако испадају као крила витком кубету које лети а не јаше“. Појезија нема никакве везе са озбиљном студијом, и Г. Леко би боље учинио да је темељније проучио моје нацрте Каленића које сам му па расположење ставио. Да је то учинио видео би да су „гезимеови“ на кубету, апсидама и свима обимним зидовима грађевине профила из талијанског ренесанса, што не може бити старина у архитектури овог манастира, а што је апсолутно неразумљиво да је један архитекта тако што могао сматрати за старину. Поред тога треба да зна да су сви зидови, почев од архиволта изнад другог појаса, код обимних зидова, апсида и самог кубета обновљени пре 75 година заједно са „тгезимеовима“, и премазани малтером, којом је приликом и цео кров заједно са покривачем од гвозденог лима нов начињен, пошто је грађевина у почетку прошлог века била запуштена и скоро пропала. Старпна је (као што се и на први поглед може видети, и то не само са природног објекта него и са самог напрта) само до врхова поменутих архиволта, и то је све изведено у слојевима опека п тесаног камена, а одатле на више све је ново и оправљено те према томе не можемо знати како је изгледала првобитна. основа кубета. Оправку је извршио кнез Милош за време прве своје владе као што тврди запис урезан у један камени појас црквени.

Ово је, мислим, довољно да читаоци пресуде на каквим темељима базирају закључци Г. Лека, који у доправкама из доба Кнеза Милоша гледа средњевековну нашу старину.

(Сврпшће се.)

АНДРА СТЕФАНОВИЋ,

1 |

—

ба авва A A да је

а а ес аду за

i AZ A a.

i } i 1 з | i i