Srpski književni glasnik

li

M A i A

СРПСКИ

КЊИЖЕВНИ ГЛАСНИК.

Књига ХП, БРОЈ 3. — 1 ЈуН, 1904.

ИЗ ЈЕДНОГ ДНЕБНИКА.

(2.)

7 11. јануара.

Одавно ми није било тако тешко на души као јуче данас, нарочито данас. У мени се бије бој између срца разума.

Не дати младости да воли, то је глупо; унесрећити, убити другога, и то свесно, „е предумишљајем“, како би то правници казали, то је ужаено.

VA ја осећам да сам на прагу љубави. Пе, (ја и опет покушавам да обманем себе самог), ја осећам да волим, волим безгранично лудо. И то ме осећање обујмило свега, сву крв, сву срж, све, све, све до разума...

= =

13. Јануара.

Вечерас сам опет био код ње.

Што се више отимам од љубави, све се више у њу заплићем. Чини ми се да, нарочито пред вече, у сутон, не бих могао проћи поред њене куће, (а туда морам проћи, пут ми је), а да не свратим: нешто ме вуче, гони, присиљава. на то.

Нећу више да пишем: одмах се горе осећам. MBaцићу перо до ђавола и мислићу, наравно на њу. Човек може да буде тако задовољан, тако срећан кад мисли на онога који му је драг.

11