Srpski književni glasnik

ОРПСКА ДЕПУТАЦИЈА У ЦАРИГРАДУ. 833

послу, али да ће, у одређеноме року, свршити оно што је уговорено за Србију, Лазар Теодоровић, да би га придобио, обећа му пет стотина хиљада гроша, кал послови буду евршени. И ако га је ова понуда стављала у искуe шење, Репс-ефендија ипак прекине овде разговор, по90 звавши Драгомана Портиног п преко њега стане говорити, e како је Порта добила од Београдског везира неповољне ' извештаје, да Срби уводе регуларну војску, да облаче и је. вежбају војнике по европском начину и да дижу касарне. Ну депутати су се живо бранили од овога пребацивања, u тврдили су да у Србији нема више од две стотине униформисаних људи, који врше више полицијску него војничку службу, и да је, у осталом, тај број врло скроман за одржање унутрашњег реда у земљи. Реис-ефендија радо прими ово изјашњење, и препоручи им да пишу кнезу да се у Србији не чине уређења, која су противна Дивану п „рајалуку“, и да се не нађу „увређени“ што им је ово казао, јер је то „царски савет“, пошто их цар „милује“. „Будите спокојни, завршивао је Реис-ефендија, за сада се царство занима другим делима, и за ваша се етара. Док ова оконча, доћи ће и ваша на ред, и почеће се радити“.

Депутати су врло добро схватили да је сав овај разговор и уверавање о љубави султановој према српскоме народу обично лукавство и изговор да се преговори одложе. Наравно они нису имали начина и могућности да натерају Порту да их отпочне, п с тога пишу рускоме посланику све што им је Реис-ефендија казао.

Чим је Рибопјер био извештен о овим неправедним пребацивањима. Портипним, њему је било јасно да она не мисли озбиљно предузети српске преговоре. Он је у 0сталом већ увидео њепу злу вољу. Велељепна и сјајна аудијенција, коју је пмао код султана 2 јуна, била је у исто време п врло хладна. У очи тога дана Порта је била

АИ и

>

upenana rpyoy ноту односно Грка свима силама, које су потписале Лондонски Договој. Под овим утисцима и на жалбу српске депутације, 13