Srpski književni glasnik

834 СгРпски Књижевни ГЛАСНИК.

Рибопјер се реши да преда Порти ноту, и да је позове да у што краћем року испуни услове Акерманске Конвенције односно Срба. Пре но што ће предати ноту, Рибопјер' је наложио депутатима да кажу на Порти, да се је он извештавао код њих, докле су досада дошли са преговорима. На овај је начин посланик хтео да Диван не замери депутацији да су се они тужили на одуговлачење. Трећега дана, пошто су депутати ову изјаву учинили, Рибопјер упути Порти енергичну ноту, позивајући је да приступи испуњењу Акерманеке Конвенције односно Србије, и да отпочне преговоре са депутатима (7 јуна). И ако се Рибонјер надао потпуном успеху од ове своје ноте, Порта је остала немарна према српекоме питању : она нити је пристала да да посланику конференцију на протокол, нити одговор на горњу нету, изјавивши Франкинију, драгоману рускога посланства, да посланик нема права да чини представке односно Срба, пошто је њој, за уређење српскога питања, Акерманском Конвенцијом дат рок од осамнаест месеци, од кога још није ни половина“ истекла. Драгоман. Портин изјавио је пак Марку Георгијевићу да су српска дела баш у моменту, кад су дошла на ред, одложена услед појаве савезничке флоте на Средоземном Мору. Том су флотом савезници (Француска, Енглеска и Русија), хтели да принуде Порту да пристане на њихово посредовање за умирење грчкога устанка.

Овакво стање ствари пзазвало је велико незадовољство г нерасположење код српеких депутата, они су били “очајни видевнш да су се, и овога пута, узалуд трудили п на празно надали.

Депутати нису пропустили да своју сумњу, страх п незадовољство не саопште Рибопјеру. Савез између Русије, Француске пи Енглеске противу Порте у корист Грка могао је учинити да српско питање буде са свим забачено или стављено у зависност од грчкога дела. За депутате је псто тако било од интереса да дознаду положај Србије у случају војне између Русије и Порте, војне о којој се већ јавно говорило и за коју се Порта

AKN, oba ia OP AA