Srpski književni glasnik

+=

850 СРПСКИ Књижевни ГЛАСНИК.

оснивача романтичне школе у Француској. Шарл Нодје је био човек који је у француску књижевност унео прве појмове о нашој народној поезији и пробудио извесно интересовање за наше заборављене и запостављене крајеве. Његова Слаја инспирисала је Проспера Меримеа када је писао Гусле, које су 1827 много учиниле да се обрати пажња западних књижевника на српску народну поезију. Чим се појавила славна мистификација Меримеа, „Нодје запишта као орао да сам га опљачкао“, прпча

сам писац Гусала. Било би претерано рећи да је ту било

пљачкања, али је неоспорно да је Мериме, поред позајмица и података из Фортиса и Путовања по Босни од Шомет-Де-Фосеа!, много што-шта, нарочито основну миcao m инспирацију, узео из Нодјеа. Као Смара, Гусле опевају живот писте земље, према истим изворима, пета оргија вампира пи сабласти сваке врсте, писта песма о племенитој Асан-агиници, нарочито писти начин мпетификовања: код Нодјеа, дубровачки племић чија је дела са словенскога превео француски књижевпик, код Меримеа плпрски гуслар чија је дела покупио један пофранцужен Талијан, чија је мати била Морлачкиња. Довољпо. је једно за другим прочитати оба дела и уверити се да је Гроф Максим Оден старији брат Хиацинта Маглановић, пода је Проспер Мериме, само са више дара и среће, развио једну књижевну идеју Шарла Ноајеа.

Са баладама скотеких брђана, са шпанским романсама о Сиду, са песмама грчких острвљана, српска народна поезија од 18520 до 1830 вршила је, преко Нодјеа и Мерпмеа, извесан утицај на романтичну школу у Француској. У њој су опе експансивне природе тражиле чар примитивних п егзотичних књижевности, л0калну боју и јаке страсти, интенсивнији пи природнији живот, у супротности са хлалном, безличном и безбојном поезијом коју је Осамнаести Век био завештао Деветнаестом. И то је у један мах било у тако приметној мери

1 Проспер Мериме и њеова мистификација српских народних песама, од Јована Скерлића. Српски Књижевни Гласник, 1 децембар 1901.

: + ui dA O M e aa не wo M io

а а И

ON —