Srpski književni glasnik

х | i СА ПН ОРИ,

864 ОРпски Књижевни Гласник. који је одмах, разумевши ситуацију, био на чисто с тим да ће бити потребна врло велика и енергична средства да би се зауставила социјалистичка бујица. После два атентата на цара Вилхелма ], Рајхстаг, који у почетку није био на Бизмарковој страни, вотирао је 1878 тако зване „социјалистичке законе“, којима је немачка демократија стављена ван закона. Они су требали да важе до 31 марта 1881, али су у неколико маха продужени. Ти закони су одмах и с највећом строгошћу примењени: у Берлину је проглашено ратно стање, сви листови странке угушени, одбори и удружења растурена, сви знатнији чланови прогнани. Што обично у таквим приликама бива, социјалне демократије није нестало, она се одржавала тајним везама, издајући листове и приређујући конгресе у пностранетву. На пзборима 1878 п 1881 она је истина пзгубила велики број гласова, али одмах

за тим поново је почела да корача напред. Њени кан-

дидати, који су у почетку, 1877, добијали на изборима 493.288 гласова, дотерали су, 1890, до 1.497.298. То значи да метода, која је имала да послужи против со-

цијалиста, ишла им је у ствари на руку; изузетни за-

кони само су убрзали њихово напредовање. То је оборило Бизмарка. После избора 1890 „социјалистички закони“ укинути су, п социјална демократија ушла је поново у своја права. Прво што је у новој ери учињено, то је измена програма, која је извршена на конгресу у Ерфурту 1891.

Изузетни закони имали су неочекиван утицај на прилике у странци. У самом крилу социјалне демократије етворио се опозициони покрет против њених вођа. У неколиким великим социјалистичким средиштима, у Берлину, Дрезди, Магдебургу појавила се једна анархистично-револуционарна струја, као последица тешких прилика у којима су со“ цналисте, налазећи се ван закона, морали да живе у току читавих дванаест годива. Та је струја нарочито била упућена против главнога одбора и парламентарне групе, коју је опозиционо крило оптуживало да странку води „пар-