Srpski književni glasnik

О ПРОУЧАВАЊУ ОРпскЕ Књижевности уопште. | 917 лико ћемо више отварати могућности биографској кри-

тици, која се, у осталом, не може овде никад раширити у свој својој потребности и занимљивости. Она друга

врста историске критике, која ради објашњења књижевних дела испитује средину у којој су постала, и која би у неколико могла заменити критику биографску, такође нема за сада у нас довољно маха. У туђим књижевностима. има га она више. И код нас, кад се дубље позна наш Средњи Век и његов живот, не толико политички колико домаћи ; кад историја и све њене помоћне дисциплине проспу више светлости на људе и обичаје тадашње, толико да можемо јасно видети како је живео властелин, калуђер, писац у то доба; кад уопште добијемо слику интимнога Средњега Бека у нас, имаће ова критика доста маха. Ми смо, додуше, од тога врло далеко, али већ има знакова по којима се види да. се и у нас временом може таква слика добити, да се може и наш Средњи Век кад тад интимније познати. Пре неколико година, да један, пример наведем, Г. К. Јиречек је објавио два податка“, ситна додуше али необична п саевим друкчија од оних осталих што писторици нашег Средњег Века иначе налазе и објављују, и која живо сликају, и ако у најсићушнијој мери, извесне странице стварног средњевековног живота. Први податак је ово: за време деспота Ђурђа, 1435 године, била је, као и ранијих година, у Старој Србији, у Приштини, или управо на једном пољу ван ове вароши, једна аристократска светковина, на којој су се наша властела и други јунаци забављали витешким играма, јахали на коњу поред једног коца на којем је била рукавица, и у лету дохитали је копљем. Други је податак ово: 1405 године, пет дубровачких трговаца враћају се с трговачком робом из Приштине, пролазе кроз „косовске шуме“ идући на панађур у Вучитрн, задрже се у тој вароши, конакују у једног крчмара, „стањанина“ како се то онда говорило,

1! K. Jireček, MHeiterspiele im mittelalterlichen Serbien (Archiv f, slav, Phil, 1999, XIV, 74); K. Jire ček, Stanjnnin (Arehiv, XIV, 75),