Srpski književni glasnik

>

916 СРпски Књижевни Гласник.

„Живот св. Саве“ сувопаран или роман о Александру Великом легендаран. Ипак, критика укуса није искључена из студија о нашој старој књижевности, као што није искључена из студија ни о једној области ни једне књижевности на свету. Свако књижевно дело подлежи критици укуса; наше старе биографије и наши стари романи тако исто.

Ни историска критика нема толико домашаја у нашој старој колико у другим нашим књижевностима; то је, у осталом, исти случај са туђим старим књижевностима. Биографска критика, на пример, не може се на стару књижевност применити како бисмо желели, и како се може нпр. у новој. Одиста, како ћемо објашњавати дела наше средњевековне књижевности биографијом њихових писаца кад за већину тих писаца никаквих биографеких података немамо, кад за многе једва име можемо да утврдимо, кад за толике чак ни име не знамо Ипак, могла би се биографека критика негде и у старој књижевности употребити, код неких писаца само, код св. Саве на пример, п то само донекле. Наравно, временом ћемо доћи до потпунијих биографских података и о друтим писцима (ти подаци неће бити обилати, али нису много обилатији ни у туђим ередњевековним књижевно стима); и у колико будемо више до њих долазили, у то-

две песме једну за другом прочита. Што је тај спев први пут (1862) штампан са та два наслова п као два спева, није ништа чудно: Бранко га за живота није издао, а његов отац, који је међу хартијама његовим нашао све четири песме из којих се спев састоји, и пред првом наслов „Утопљеница“ а пред трећом наслов „Освета“, није, наравно, помишљао да је можда први наслов заједнички целом спеву, а други да је само посебни наслов трећој

песми (ваљада је свака песма имала посебан наслов); није, уопште · ,

улазио дубље у ствар, него је прве две песме издао као један, а друге две као други, засебан спев. Али што је тај спев тако исто погрешно штампан и после, и то у издању које је приредио Ј. Бошковић, филолог, издавалац од заната, човек који је имао да буде критичар текста раг ехсеПепсе — ствар је одиста чудна, и нешто више него чудна.

a e bea aa.